Zašto imam osećaj

… da se znamo od pre, iako se nikada videli nismo…ko zna da li ćemo ikada i da se vidimo? Zašto imam osećaj da mi čitaš misli, da nepogrešivo znaš šta želim da kažem, i da savršeno precizno, tako da ne ostavlja mesta nedoumicama, znaš šta treba da kažeš?

… zašto ponekad imam osećaj da se nalaziš u svakom kutku moga bića? Suludo je i pomisliti tako nešto, nema to osećanje uporište u realnosti, a opet… tu si, sveprisutna, a Nema te… postojiš samo kao neko ko, poput mene, ko zna gde i ko zna iz kojih razloga, sedi za tastaturom i kroz nizanje slova pokušava da Svoja osećanja, raspoloženja i razmišljanja pretoči u Smisao…

… čudno je to, neobjašnjivo, nedokučivo, Zapreteno u nešto što bi moglo da bude nazvano Verom, jer je isto tako nedokazivo, a ipak postojano, prisutno i skoro da bih rekao Neophodno…
… mnogo toga ne znam, mnogo toga mislim da znam, ponešto i zaista znam, a još više onoga što sam znao više ne znam… sve to, kada se skupi na jedno mesto, kao zbir Proživljenih leta i iskustava stečenih živeći ih, nije dovoljno, ni približno, da makar da naznake objašnjenja za ono što Osećam, Mislim i Razumevam kada si Ti u pitanju…

… znam samo i jedino da je verovatno tako Moralo da bude, Slučajnosti su samo Neizbežnosti koje se drugačije predstavljaju, prosto zato što bi bilo veoma teško ziveti kada bi smo sve znali sa Izvesnošću…

… takođe znam da mi na neki način Nedostaješ kada te Nema, i tada uhvatim sebe kako razmišljam da li možda ponekad Pomisliš na mene, da li se, poput mene, kada pomislim na Tebe, zapitaš šta trenutno radim, da li ti makar na trenutak Nedostajem onako kako ti nedostaješ Meni…

… ima jedna pesma koja delom svojih Stihova sasvim lepo sublimira sve što do sada napisah… možda će da zvuči patetično, možda neoriginalno, ali zašto da pronalazim rupu u saksiji, kada je to “šansonjer iz ulice Jovana Cvijića” na tako lep način već izrekao…

… znam da ćeš da znaš koja je pesma u pitanju…… prosto Znam….

Leave a Reply

Your email address will not be published.

%d bloggers like this: