Sretenje…Sretanje

Napiši mi pesmu, molila je…
Pokloni mi Zemlju, samo Moju…to mi niko nikada nije poklonio, rekla je…
Nisam znao da li ću umeti…
Čuj, nisam znao da li ću umeti…znao sam da neću umeti, da ne umem…
Da umem, ne bih bestidno koristio Balaševićevu foru…
Pesme mi nikada nisu išle od ruke, nemam taj senzibilitet pesnika…
Digao sam ruke od toga i ovoga puta, prosto, ne biva kad sam ja u pitanju…
Poklanjanje Zemlje…garant nije mislila na onu u saksiji…
Gde da nađem Zemlju, gde da je izmislim, da bude samo Njena…
Nekako mi se nije dopala ideja da zakupim komadić Zemlje u igri “Second Life” i da ga proglasim Njenom…ne ide, treba živeti ovaj život, još nam samo fali neki drugi…
Da nažvrljam nešto na papiru, nešto što bi moglo da liči na Zemlju i da to proglasim Njenom Zemljom…hmmmmm, tu postoje granice, a znam da ona baš nešto ne vole granice….
Hajde misli, bodrim sam sebe…
Čekaj malo…šta je povod zapitah se…
Sretenje…
Ma važi, to je samo onako rekla, čisto da ne bude bez povoda, jer znamo oboje da je povoda i razloga mnogo, teško je izdvojiti samo jedan…
Slučajno ili ne, beše Sretenje…
Ipak, meni je draže Sretanje…
Jer, Sreli smo se…srećom…
Odustadoh od izmišljanja Njene Zemlje…
Shvatih da ta Zemlja već postoji…nema geografske širine i dužine, ali postoji…
Da vam crtam mapu, ne vredi…ona zna gde je ta Zemlja i bez mape i kompasa…
Nije daleko od istine da je, možda i ne sluteći, već na jednom od prvih Sretanja pobola u tu Zemlju kočić sa zastavom na kojoj viori Njeno ime…
I eto…da ne bi Sretanja, ne bi ovo Sretenje bilo ništa posebno…
Ovako…
Sretenje kao podsećanje na Sretanje…srećom…
I Zemlja na koju samo Ti imaš tapiju…Ludo jedna…

2 Comments

  1. Kako je ovo lepo…

Leave a Reply

Your email address will not be published.

%d bloggers like this: