Odbor naš varoški

`ajmo malo o politici…

Ne bi ja to sam od sebe, al` šta da radim, pozvalo me lepo na osnivačku konferenciju Odbora varoši naše, poslalo mejl…kažu dođi obavezno, i potvrdi najpre da ćeš da dođeš, valjda da me grize savest ako potvrdim pa ne dođem. Kažu u mejlu da sam ja sigurno među ljudima koji toliko vole slobodu da politiku gledaju kao sredstvo da tu slobodu osvoje, održe i obogate. Kažu još da nas ćutanje, malodušnost, zajedljivost i površnost neće zaštititi, da je krajnje vreme da se i ja angažujem i preduzmem nešto da ja, moji bližnji pa i šire, po vasceloj Srbiji građanke i građani, bolje žive…i kako čovek da ne ode…

Nećk`o sam se, nije da nisam…malo je falilo da ne odem…al` odem ipak, kažem sebi, ako ništa drugo, to ti dođe kao lepa šetnja od kuće do tamo i nazad, a doca za srce rek`o da moram da šetam…dakle, ruke na leđa i `ajmo.

skupstina31228

Stignem na vreme, vidim nije još počelo. Ispred sale ima ljudi, postavljeni stolovi, za njima sede devojčurci. Pitaju “dal` ste član ili simpatizer”…pravo da kažem, nisam baš siguran šta sam od to dvoje, i dok sam se ja nećkao, pitaju me za ime, ja kažem i nađu me na listi…pružiše mi da potpišem da sam prisutan, potpisah. Dadoše mi fasciklu, unutra dnevni red, lista predloženih za funkcije u Odboru, a bogami i za članove Odbora…tu su i dva papira različite boje (na jednom piše ZA, PROTIV na drugom), biće da je to za glasanje. Reših nedoumicu od malopre, dal` sam član ili simpatizer…kažem sebi, član si, valjda simpatizeri ne mogu da glasaju, bilo bi neozbiljno.

Uđoh u salu, gledam kud da se udenem…ima sveta, nije da nema, šarolikih je tu godišta, ima sedih glava al` ima i mlađarije dosta…sedoh, pa krenuh da se obzirem po sali, ne vidim da mi je ko poznat, ali to i nije neki reper, ne krećem se ja u tim krugovima inače…kad malo bolje pogledam, vidim dva-tri poznata lica, nije baš da smo nešto posebno dobri, ali javimo se jedni drugima, bi tako i sada.

Gledam i dalje po sali, gledam i na sat, kasni se sa početkom. Kad, eto ti troje mlađanih, dva devojčurka i momčić, pitaju dal` je slobodno da sednu, taman ima tri mesta pored mene…naravno da jeste, samo izvol`te. Curetak što sede do mene mi nešto poznat, šacnem malo ispod oka, aaaaa, pa to je ona sa ulaza što me pitala dal` sam član ili simpatizer.

Iz zvučnika motivaciona muzikica (nema povlačenja, nema predaje, peva Orgazam), ljudi i dalje ulaze, neki i izlaze, al` se vraćaju. Jedan krupniji, biće da je iz organizacije, maše nekome iznad naših glava da malo “utiša” muziku…posluša ga ovaj, al`samo što je utišao, eto ga drugi, biće neko važniji, nosi odelo, maše ovom gore “pojačaj to malo”…šta će čovek, posluša ga, kad ne lezi vraže, opet onaj prvi maše “utišaj”… Ko zna dokle bi se oni tako prepucavali preko njegovih leđa, da se ne diže jedan postariji gospodin i ne stade za govornicu…prestade muzika.

politika

Dobro je kažem, ne kasni se mnogo, samo 15 minuta. Govornik krenu da pozdravlja redom sve prisutne, najpre gospodina glavnog Predsednika, pa redom dame i gospodu i sve nas ostale u sali…neće veli, da duži mnogo, ali mora proceduralno da se obrati, tako ga zapalo. Pročita nam ko je predložen da vodi događanje Odbora varoškog, hajd` da se glasa…svi ZA, niko protiv…sedoše njih četvoro za sto, gledaju direkt u nas ostale.

Jedan od njih, valjda glavni za proceduralne stvari, kaže, dobili ste predlog dnevnog reda, pogledam u fasciklu, stvarno dobili. Al` prvo da rešimo glavnu stvar, kaže on, da vidimo dal` ćemo da glasamo javno ili tajno…svi su ZA da se glasa javno…odlično, ne bi valjalo da od početka nije transparentno. Ko je za predloženi dnevni red, pita glavni za stolom…svi ZA, idemo dalje…ko je za poslovnik, opet svi ZA. Krenu sa čitanjem imena predloženih za članove Odbora našeg varoškog, za Potpredsednika komada dva i za Predsednika komada jedan. Kako čije ime kaže, taj ustaje da ga vidimo, svi tapšu kako ko ustane. Pročitaše se imena svih kandidata, `ajd opet da se glasa, normalno, svi ZA…veliki aplauz.

Odložim papirić za glasanje, i namestim se udobnije u stolici, sad će govorancije. Curetak do mene se nešto uzvrpoljio, vidim pipka po onom mobilnom telefonu, prsti samo lete. Znam da je nekulturno, al` gledam da me ne opaze, pa gvirnem šta to ona radi…mislio ja ona tipka poruke, kad ona igra igrice…i kanda pobeđuje, jer osmeh joj ne silazi sa lica.

politika2

Obrati se potom novoizabrana Predsednica Odbora varoškog…lepo zbori, nema šta. Ne kazuje previše, al` joj svaka pametna i razumna. Neka zamlata što sedi iza mene komentariše sve vreme govor Predsednice…`oće da bude duhovit, al` mu baš ne ide…došlo mi da se okrenem pa da ga pitam jel` on član il` je samo simpatizer, pa ako kaže da je član da ga nagrdim na pasja kola… `ajte molim vas, nije lepo da član ne poštiva Predsednicu…a šta ćeš ako je samo simpatizer, njima je valjda to dozvoljeno, kažem sebi. Reših da ne rešavam tu nedoumicu i da ne pravim skandal odmah na prvom sastanku, ima kade…curetak do mene i dalje petlja po onom ćereslu od telefona.

Doš`o red i da glavni Predsednik kaže koju…kaže, vidi se da nemamo mnogo iskustva u ovakvim stvarima, procedure nam na početku događanja baš ne prođoše najbolje, al` dodade da je to ujedno i dobro, jer to znači da smo sveži, nepotrošeni i neiskvareni. Puče aplauz na te reči, svima milo što je to tako…kaže još glavni Predsednik, da mu je em milo em drago što je na čelu Odbora varoškog Predsednica…vodi se računa i o rodnoj ravnopravnosti, nije to loše kažem ja, onako za sebe…

Kaže još da mnogo očekuje od našeg Odbora varoškog, nije naša varoš makar koja i makar kakva, vazda smo bili avangarda, normalno je da i u ovome prednjačimo…jes` da nas čeka mnogo posla, kaže glavni Predsednik, mnogo toga treba da se uradi, al` nema nam druge, ako ga mi ne obavimo, neće niko namesto nas. Da nismo spremni da zasučemo rukave, ne bi ni bili tu u sali, jel` tako, pita glavni Predsednik…opet aplauz. Zahvali se na kraju glavni Predsednik svima u sali što dođoše, požele sreću u daljem radu, i reče da ima puno poverenje u Odbor naš varoški…normalno, aplauz. Poustajaše ljudi, vidim devojčurak spremio telefon u torbicu…došlo vreme da se raziđemo…

politika 3

P.S. Svi bezimeni likovi u ovoj priči su istiniti, i sve ovo nema nikakve veze sa slučajnošću…

P.S.S. Ako neko makar i pomisli da me optuži da sam za ovu priču stil pisanja “pozajmio, prekopirao ili jednostavnije kazano ukr`o” od Dragana Todorovića, novinara nedeljnika Vreme, priznaću na mestu i drage volje da je u pravu! Ako to pak ne bude slučaj, znaću da sam negde omašio…al` probaću ponovo jedared…

Leave a Reply

Your email address will not be published.

%d bloggers like this: