Nocturno

…prevarili bi ste se ako bi pomislili da je kasna noć….nije čak ni veče…..pišem u „gluvo doba dana“…..neki zastoj se desio u mojoj glavi, Ljudi kao da su zamrznuti u prostoru i vremenu, njihova Lica su razlivena, i sva kao da su ista….gledam ih tako dok prolaze pored mene….pokušavam da dokučim šta misle, o čemu maštaju, čemu se smeju i zašto su tužni ili namrgođeni……nije da se ne trudim, ulažem svu maštu koju posedujem, pomešanu sa iskustvom Života, ali ništa mi ne polazi za rukom…..ne uspevam da proniknem u Njih, čak ne uspevam ni da doprem do Njih….možda zbog toga što sam i ja zamrznut…zamrzle su mi se Misli, lutam negde nekim nepoznatim daljinama, srećem i tamo ista razlivena lica koja su maločas prošla pored mene, a ne mrdam sa mesta…..zamrznut….

…pretvaram Dane u Noći i Noći u Dane kada god imam priliku za to…znao je Milan M. o čemu peva u svojim pesmama, dobro je znao….ima nečega u tom pretvaranju, ili kako to pesnik reče, menjanju dana za noć….rekao bih da poenta nije da se sve završi na tome da danju spavamo a da smo noću budni…o ne, barem ja se sa time ne slažem….. „state of mind“ je sasvim dovoljna alatka da se obavi ta promena….

…i pišem, pišem tako o noći, pokušavam da u tu priču ubacim sve ono što noć budi u meni, šta mi donosi a šta odnosi, a dan je, nije čak ni predvorje Noći…….kažem vam, „state of mind“ radi posao, možda i bolje nego što sam očekivao…. ne znam kako je Vama, šta je noć Vama i za Vas, gde Vas dira, gde Vam daje ili oduzima, koje gene u Vama pomera…….ko Vam se noću u Misli ušunja, koga zamišljate kada padne mrak, koji se znani i neznani krajevi i krajolici prostiru pred Vama …Noću….

…mene Noću mnoge stvari obiđu….neke baš vole da posede sa mnom, da mi prave društvo, neke samo prozuje pored mene, okrznu me jedva primetno, ali dovoljno da mi stave do znanja da su bile…neke gotovo da nemaju „neopravdanih“, potkrade se tu i tamo po neki izostanak….neke nisu čest gost u mojim Noćima…….dođu retko, ali dolaze Silovito i Snažno, i te noći kada me podsete da postoje, nikako ne zaboravljam….hteo bih, ali ne zaboravljam…..samo je Tuga stalan gost mojih Noći…kako je to rekao jedan drugi pesnik – kao stari greh, uvek mi se ista javlja…..uvek ista, a svakoga puta drugačija….i razlozi su uvek isti, samo su povodi drugačiji…….to je valjda to, ista a drugačija…….

….ima tome dosta, ne znam zapravo koliko dugo, prestao sam da brojim godine od Tada, od kada mi je prvi put došla, jedne Noći……… Tuga je Noću od tada uvek sa mnom, makar na kratko….pecne me na trenutak, samo da mi da na znanje da nije zaboravila na mene…….družimo se tako nas dvoje ponekad bogami mesecima, svake noći….pričamo, raspravljamo, svađamo se, slušamo muziku (došli smo dotle da posedujem na računaru plej listu koja se zove Tuga) ili u novije vreme sviramo gitaru (tu uspevam da se izborim i da zasviram i nešto veselo, sve se nadajući da će to da je otera, ali ona postojano sedi, rekao bih da je čak počela da uživa u tim pesmama), plačemo i smejemo se zajedno….ubeđujemo se…..ja Nju da je vreme da me malo ostavi na miru, makar na jedan dan….ona mene da taj dan još nije došao…i uvek mi na kraju tih rasprava šapne zaverenički na uvo: a ni ta Noć još nije došla, ni iz bliza, Saputniče…..

…ne znam da li možete da mi verujete da mi Dani sa Tugom nisu problem…..danju je i Ona malo popustljivija prema meni, a i ja sam naučio neke trikove……..zaradim se, udubim se u nešto, ili barem glumim da to činim, a Ona je prilično pristojna i kulturna….danju….

….Noći su već druga priča…….shvatate li sada zašto se trudim da menjam Dan za Noć? Pokušavam da joj zavaram trag, da je zbunim……..ali, za sada se Tuga ne da…..nije se još ni jednom zabrojala, niti je promašila doba dana……pada mi na pamet da je to možda i zbog toga što kao kosmička Sila ima neverovatno precizan atomski časovnik…….ali ne odustajem…..menjaću i dalje Noć za Dan….i znam pouzdano da ćemo i dalje da se družimo nas Dvoje……..Noću………sve dok, barem se nadam tome, Ona odluči da neće da dođe……jedne Noći…..

Leave a Reply

Your email address will not be published.

%d bloggers like this: